Sinagoga u Temišvaru-Gradu je bila sagrađena između 1862 – 1865, shodno planovima bečkog arhitekte Ignaza Šumana. U početku se zgrada zvala Nova Sinagoga. Stil je eklektičan, nejasan, tipičan drugoj polovini XIX veka, i koristi ukrase „mavarske arhitekture“ i simbolične ukrasne elemente, specifične jevrejskom kultu.
Mavarski ukrasi su bili trend u tom dobu, te su često korišćeni u sinagogama koje su nicale carstvom. U Temišvaru, mavarski elementi podsećaju na prisustvo „španskih Jevreja“. Španski Jevreji iliti „Sefardi“ su se nastanili u Temišvar za vreme turske okupacije. Nova austrijska administracija im je dozvolila da ostanu u tvrđavi i posle 1716; no, trebalo je da se poštuje „pravilnik za Jevreje“ (Judenordnung), koji je u stvari bio niz diskriminativnih mera prema nehrišćanskom stanovništvu. U isto vreme u Temišvar stižu i Jevreji iz Centralne Evrope, poznati pod nazivom Aškenazi. Oni su uglavnom govorili nemačkim dijalektom „idiš“. Odnosi između nove zajednice Aškenaza i ustaljene zajednice Sefarda nisu uvek bili prijateljski, pošto su obe grupacije imale različito kulturno nasleđe. Spajanje ovih dveju zajednica – odabiranjem jednog jedinog rabina za obe - je bilo nametnuto administrativnim putem za vreme vladavine Marije Tereze. Od tada pa ubuduće zajednica će se sve više razvijati pa će u međuratnom periodu dostići maksimalni broj od 12.000 duša. Za dramatičan brojčani pad jevrejske zajednice u Temišvaru nije zaslužan Holokaust (bile su preduzete mere diskriminacije, ali nije bilo pogroma ili deportiranja) već emigracija Jevreja u Izrael. Emigracija je bila organizovano vođena pod Čaušeskovim režimom, u sličnom maniru kao i emigracija Nemaca.
Sinagoga je zgrada velikih dimenzija, koja ogledava ekonomsku moć jevrejske zajednice u tom trenutku. Pošto je sada broj ovdašnjih Jevreja mali, zgrada se više ne koristi kao džamija (jedino je još ona u kvartu Jozefin aktivna) nego je bila poklonjena Temišvarskoj Opštini. Nakon zaključenja radova oko restauracije, sinagoga će biti data na korišćene temišvarskoj Filharmoniji „Banatul“ kao koncertna sala.